Црногорско приморје или Приморска регија је део Црне Горе који захвата простор који се рељефом, климатским особинама, саставом вегетације и друштвено-економском структурома разликује од суседне средишње регије. Омеђена је уздужном границом мање-више повезаних планинских била: Орјеном, Ловћеном, Суторманом и Румијом.

Основно обележје даје јој море, које утиче на њене привредне и друштвено-економске специфичности. Крајња тачка регије на југу је Ада Свети Никола, недалеко од албанске границе, а крајња северна тачка је у близини Црквица на подручју Кривошија, северно од Рисанског залива. Крајња тачка на западу налази се у атару села Суторине западно од Херцег Новог, а на истоку на реци Бојани источно од Шашког језера.
Географске одлике [уреди]

Јадна од најупадљивијих одлика регије јесте слаба разуђеност обале (коефицијент разуђености је нешто мањи од 3,0) изузев Боке которске. Због јужнијег положаја и затвореног залеђа то је најтоплији део јадранског приморја. Шест месеци годишње средње месечне температуре ваздуха су изнад 18 °C. Део Црногорског приморја од Боке которске до реке Бојане карактерише ситна разуђеност са класично израженим клифовима, између којих су формирани већи и мањи заливи, са ниским и песковитим обалама.

Укупна дужина плажа је 52 km са површином око 1,5 мил. m². Плаже се одликују различитим гранулацијским саставом: од улцињске плаже дуге 12 km, са најситнијом могућом гранулацијом, до плаже у Игалу са гранулацијом од 3—30 mm.

Средње годишње температуре и средње температуре вегетационог периода омогућавају гајење раног и касног поврћа, лимуна, наранџи, маслина и других медитеранских култура.

Стрми планински одсеци у непосредном залеђу и специфичности историјских развоја отежавали су саобраћајне, природне и културне везе са залеђем.

Неколико кречњачких одсека и пространа крашко-флувијална површ раздвајају велику, маслиницима обраслу котлинску низију Бара и Улцињско-владимирско поље ко је представља највећи низијски простор црногорског приморја и његов најјужнији део. Овде се преплићу копно и разноврсне барске, језерске и подземне воде, па је веома развијена хидрофилна вегетација. Море је дубоко продрло у копно и ту се формирало Загањско језеро, око којег се налазе пространа заслањена земљишта. Ту је изграђена и једина солана на црногорском приморју. На простору Петровца и Бара лоциране су две значајне копнене саобраћајнице (Јадранска магистрала и железничка пруга Београд—Бар) и лука Бар, најважније саобраћајно средиште на Црногорском приморју.

У периоду од 1960—80 приморска регија доживљава динамичан друштвено-економски развој. На развој су одлучујуће деловала два фактора: развој свих видова саобраћаја (изградња Јадранске магистрале, која је својим континетални делом била повезана преко Косовске Митровице на Ибарску магистралу и изградња железникче пруге Београд—Бар) и туризам, који је допринео трансформацији простора и насеља и радикалним променама социјално–економског састава.

Развој туризма условио је формирање потпуно нових туристичких насеља: Њивице и Игало код Херцег Новог, Свети Марко код Тивта, Нова Будва, Бечићи, Пржно и Свети Стефан на подручју Будве, Сутоморе и Перућице н подручју Бара, Велика Плажа код Улвиња и др.

За развој поморства Црногорско приморје, а нарочито Бока которска, има изванредну традицију и повољне услове. То се нарочито односи на развој трговачке флоте и развој Бродоградилишта у Бијелој и Ремонтни завод у Тивту. Развој индустрије такође доприноси привредном развоју, нарочито на подручју Котора, Херцег Новог, Тивта и Улциња. Значај пољопривреде се смањује, а нешто већи је у подручјима Улциња и Бара.

Динамичан развој прекинут је после катастрофалног земљотреса од 15. априла 1979. у којем су поред људских и материјаних губитака ненадокндиву штету претрпели културноисторијски споменици, а нарочито типична и аутохтона рурална насеља и старе урбане целине Улциња, Бара, Будве, Котора и Херцег Новог.

CRNOGORSKO PRIMORJE
CRNOGORSKO PRIMORJE JE PO MNOGO CEMU ATRAKTIVNO. SACINJAVAJU GA: BOKOKOTORSKI ZALIV, SITNO RAZUDJENO CRNOGORSKO PRIMORJE OD BUDVE DO ULCINJA, SKADARSKI BASEN I ZETSKO-BJELOPAVLICKA RAVNICA

*POLOZAJ I PROSTIRANJE
*PRIRODNE ODLIKE
*PRIVREDA
*TURISTICKI CENTRI

POLOZAJ, VELICINA PROSTIRANJE I PODJELA

Crnogorsko primorje predstavlja malu, ali veoma znacajnu regiju Crne Gore.Proteze se od ulaza u Bokokotorski zaliv do usca Bojane u Jadransko more.To je uzani primorski pojas sirok svega 2-3 km.Izuzetak cini prekrasni Bokokotorski zaliv koji se dublje uvlaci u kopno. Uz dolinu Bojane preko Skadarskog-basena i Zetsko -bjelopavlicke ravnice, Crnogorsko primorje se dublje siri u planjnski prostor Crne Gore.Neposredno iznad primorskog pojasa dize se 900-1000 m strmo krecnjacko zaledje i planine Orijen, Lovcen i Rumija.

LOVCEN

Crnogorsko primorje zahvata 2440 km2 i to je najgusce naseljeni dio Republike Crne Gore. Dijeli se na Bokokotorski zaliv, Pastrvicko primorje,Skadarski basen i Zetsko-bjelopavlicku ravnicu.

PRIRODNE ODLIKE I RAZUDJENOST OBALE

BOKOKOTORSKI ZALIV se sastoji od cetiri manja zaliva: Toplanski (Hercegnovski zaliv), Tivatski, Kotorski i Risanski. Toplanski i Tivatski zaliv spaja tjesnac Kumbor, a Tivatski i Risanski prodor Verige.U Bokokotorskom zalivu se nalazi i nekoliko manjih ostrva:Mamula, Mala Gospa, Milosrdja, Sveti Marko, Ostrvo Cveca, Gospa od Skrpjela, Sveti Djordje.Klima je suptropska. Padavine su obilne. Uzaledju Bokokotorskog zaliva, u Crkvicama, godisnja suma padavina iznosi 5317 mm, sto predstavlja maksimum u Evropi.Vegetacija je bujna, zimzelena. Svake godine se u Herceg-Novom odrzava turisticka manifestacija-praznik mimoze.PASTRVICKO PRIMORJE se proteze od Boke do Ulcinja. Siroko je samo 2-3 km. Obala je sitno razudjena. U krecnjackim stijenama obala je visoka i strma, u obliku klifova. u meksim, flisnim stijenama obala je niska, pjeskovita. Takvi su Budvanski i Barski zaliv i citav niz manjih pjeskovitih plaza, kao sto su Petrovac, Milocer, Sv. Stefan, Ulcinj, itd.

PRIVREDNE ODLIKE

Privreda ove regije nosi sve odlike primorja. Bokelji su oduvjek poznati kao pomorci.Kotor, Prcanj, Dobrota, Perast su nosioci pomorske aktivnosti.U Bokokotorskom zalivu su razvijeni turizam, ribarstvo, mediteranska poljoprivreda(rano voce i povrce, agrumi, masline).

Turizam je najvaznija grana privrede. Njegovu osnovu cine toplo more, llijepe plaze, kulturno-istorijski spomenici.

Crnogorsko primorje slovi kao najljepši dio Jadranske obale. Od granice sa Hrvatskom na sjeveru do granice sa Albanijom na jugu na rijeci Bojani, zračne je linije 73 km, ali razvedenost obale Crne Gore je ukupno 250 km. Slikovito i raznoliko primorje sa starim mjestima, sa više od 100 pješčanih ili šljunkovitih plaža te prirodne i kulturne znamenitosti, čine Crnogorsko primorje atraktivnom turističkom destinacijom. Najšira ponuda smještaja odnosi se na privatni smještaj (apartmani, sobe, pansioni i vile), te luksuzni hoteli sa bogatim dodatnim sadržajem.
Najpoznatiji gradovi sa turističkom ponudom na moru od sjevera prema jugu su: Herceg Novi, Kotor, Tivat, Budva, Miločer, Sveti Stefan, Petrovac, Sutomore, Bar i Ulcinj. Neka od tih mjesta su izuzetno poznata po bogatoj kulturnoj povijesti kao što su Budva, Perast, Risan. Grad Kotor je cijeli dobio status Zaštičene svjetske baštine pod patronatom UNESCO-a.
Među zaljevima je najpoznatiji Boka Kotorska, jedini sredozemni zaljev koji po izgledu podsjeća na norveške fjordove. Zbog velike razvedenosti njegovi dijelovi su dobili ime po većim mjestima: Hercegnovski, Tivatski, Risanski i Kotorski zaljev.
Iznad obale se strmo uzdižu gorski vrhovi Orjen, Lovćen, Sutorman i Rumija.
Od prirodnih znamenitosti najbliže moru leži Park prirode Skadarsko jezero, najveće jezero u jugozapadnoj Europi (530 km2), koji je podijeljen između Crne Gore i Albanije i to je jedan od najvećih ptičjih rezervata u Europi. U zaleđu Kotorskoga zaljeva se uzdiže planina – Park prirode Lovćen na kojem je muzej posvećen Petru II Petrović Njegoš. Jedina veća rijeka u neposrednom zaleđu Jadrana je Morača, koja istiječe u Skadarsko jezero i rijeku Bojanu. Najveća i najpoznatija plaža je Velika plaža na jugu Crnogorskog primorja u blizini Ulcinja koja se proteže 13 km.
Crnogorsko primorje zasigurno nudi čisto more, neotkrivene plaže i nezaboravan odmor.

Crnogorsko primorje ili Primorska regija je deo Crne Gore koji zahvata prostor koji se reljefom, klimatskim osobinama, sastavom vegetacije i društveno-ekonomskom strukturoma razlikuje od susedne središnje regije. Omeđena je uzdužnom granicom manje-više povezanih planinskih bila: Orjenom, Lovćenom, Sutormanom i Rumijom.

Osnovno obeležje daje joj more, koje utiče na njene privredne i društveno-ekonomske specifičnosti. Krajnja tačka regije na jugu je Ada Sveti Nikola, nedaleko od albanske granice, a krajnja severna tačka je u blizini Crkvica na području Krivošija, severno od Risanskog zaliva. Krajnja tačka na zapadu nalazi se u ataru sela Sutorine zapadno od Herceg Novog, a na istoku na reci Bojani istočno od Šaškog jezera.
Geografske odlike [uredi]

Jadna od najupadljivijih odlika regije jeste slaba razuđenost obale (koeficijent razuđenosti je nešto manji od 3,0) izuzev Boke kotorske. Zbog južnijeg položaja i zatvorenog zaleđa to je najtopliji deo jadranskog primorja. Šest meseci godišnje srednje mesečne temperature vazduha su iznad 18 °C. Deo Crnogorskog primorja od Boke kotorske do reke Bojane karakteriše sitna razuđenost sa klasično izraženim klifovima, između kojih su formirani veći i manji zalivi, sa niskim i peskovitim obalama.

Ukupna dužina plaža je 52 km sa površinom oko 1,5 mil. m². Plaže se odlikuju različitim granulacijskim sastavom: od ulcinjske plaže duge 12 km, sa najsitnijom mogućom granulacijom, do plaže u Igalu sa granulacijom od 3—30 mm.

Srednje godišnje temperature i srednje temperature vegetacionog perioda omogućavaju gajenje ranog i kasnog povrća, limuna, narandži, maslina i drugih mediteranskih kultura.

Strmi planinski odseci u neposrednom zaleđu i specifičnosti istorijskih razvoja otežavali su saobraćajne, prirodne i kulturne veze sa zaleđem.

Nekoliko krečnjačkih odseka i prostrana kraško-fluvijalna površ razdvajaju veliku, maslinicima obraslu kotlinsku niziju Bara i Ulcinjsko-vladimirsko polje ko je predstavlja najveći nizijski prostor crnogorskog primorja i njegov najjužniji deo. Ovde se prepliću kopno i raznovrsne barske, jezerske i podzemne vode, pa je veoma razvijena hidrofilna vegetacija. More je duboko prodrlo u kopno i tu se formiralo Zaganjsko jezero, oko kojeg se nalaze prostrana zaslanjena zemljišta. Tu je izgrađena i jedina solana na crnogorskom primorju. Na prostoru Petrovca i Bara locirane su dve značajne kopnene saobraćajnice (Jadranska magistrala i železnička pruga Beograd—Bar) i luka Bar, najvažnije saobraćajno središte na Crnogorskom primorju.

U periodu od 1960—80 primorska regija doživljava dinamičan društveno-ekonomski razvoj. Na razvoj su odlučujuće delovala dva faktora: razvoj svih vidova saobraćaja (izgradnja Jadranske magistrale, koja je svojim kontinetalni delom bila povezana preko Kosovske Mitrovice na Ibarsku magistralu i izgradnja železnikče pruge Beograd—Bar) i turizam, koji je doprineo transformaciji prostora i naselja i radikalnim promenama socijalno–ekonomskog sastava.

Razvoj turizma uslovio je formiranje potpuno novih turističkih naselja: Njivice i Igalo kod Herceg Novog, Sveti Marko kod Tivta, Nova Budva, Bečići, Pržno i Sveti Stefan na području Budve, Sutomore i Perućice n području Bara, Velika Plaža kod Ulvinja i dr.

Za razvoj pomorstva Crnogorsko primorje, a naročito Boka kotorska, ima izvanrednu tradiciju i povoljne uslove. To se naročito odnosi na razvoj trgovačke flote i razvoj Brodogradilišta u Bijeloj i Remontni zavod u Tivtu. Razvoj industrije takođe doprinosi privrednom razvoju, naročito na području Kotora, Herceg Novog, Tivta i Ulcinja. Značaj poljoprivrede se smanjuje, a nešto veći je u područjima Ulcinja i Bara.

Dinamičan razvoj prekinut je posle katastrofalnog zemljotresa od 15. aprila 1979. u kojem su pored ljudskih i materijanih gubitaka nenadokndivu štetu pretrpeli kulturnoistorijski spomenici, a naročito tipična i autohtona ruralna naselja i stare urbane celine Ulcinja, Bara, Budve, Kotora i Herceg Novog.